Oktobrska revolucija 
Vrsta: Maturski | Broj strana: 15 | Nivo: Srednja škola

Ову тему као матурски рад сам изабрао зато што ме је заинтересовала претходне године док је била у склопу редовног школског градива, пронашао сам доста података ван школског градива стога сам то употребио за израду рада.Потешкоће с којима сам се сусрео су субјективно гледање на Револуцију писаца литературе коју сам користио и тешкоће при проналажењу исте.Хвала момцима с блогова worldc и других,што су били љубазни да ме упуте на праве web адресе и препоруче литературу.
ОКТОБАРСКА РЕВОЛУЦИЈА је пролетерска револуција у којој је радничка класа Русије, заједно са сиромашним сељаштвом,предвођена Бољшевичком партијом (руска социјалдемократска радничка партија бољшевика-РСДРП) и Владимиром Иличом Лењином, срушила власт буржоазије и спахија, и створила услове за изградњу нове, социјалистичке совјетске државе. У развитку људског друштва, октобарска револуција је отворила нову епоху, епоху социјализма .
Сељаци сами заузимају земљиште велепоседника, док радници преузимају фабрике. Парола сва власт совјетима почела је да циркулише масама.
На одговоре грађанске деснице да бољшевици желе грађански рат, Централни комитет Партије доноси резолуцију којом то одбацује као лаж. Бољшевици су за смиривање ситуације, јер масе нису у довољном броју прешле на страну пролетаријата. Скинута је привремено парола доле привремена влада, јер би инсистирање на њој била обична фраза или авантуризам. Бољшевици позивају привремену владу и совјете на коалициону владу. То изазива отпоре у појединим совјетима, али на крају је измењена одлука у Петроградском совјету и 5. маја је дат пристанак за учешће у привременој влади. У Петроградском совјету се појавио и Троцки коме је, након хапшења од стране британске владе, дозвољен повратак у земљу.
Владимир Илич Лењин Лев Троцки
ПОСЛЕ ФЕБРУАРСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ И АПРИЛСКЕ ТЕЗЕ
Октобарска револуција избила је у јеку Првог светског рата. Опште незадовољство народа целокупном политиком царизма, повећано руске војске на фронту и привредним расулом у земљи, већ је буржоаско-демократском фебруарском револуцијом 1917. довело до збацивања царизма. Али, ова револуција није решила најважнија питања земље: није прекинут рат, закључен мир и нису ликвидирани спахијски велики поседи. У погледу основног питања револуције - власти - она је довела до својеврсног двовлашћа у земљи, између буржоаске привремене владе, органа диктатуре буржоазије и совјета радничких и војничких депутата, органа револуционарно-демократске диктатуре радника и сељака. Такво двовлашће могло је бити само прелазна, привремена појава.
За рад Бољшевичке партије и, уопште, за даљи развитак револуције у новим условима, одлучујуће су биле Лењинове АПРИЛСКЕ ТЕЗЕ, које је изложио у Петрограду 17. априла, сутрадан после повратка из емиграције. Оне су биле конкретан, теоријски образложен план преласка од буржоаско-демократске ка социјалистичкој револуцији. Дале су нов импулс револуционарном покрету, јасну политичку опредељеност, потискујући колебљивост и неодређеност у неким становиштима бољшевичке партије, врло значајним за даљи развитак револуције. У њима се констатује да је специфичност настале ситуације у томе да је дошао тренутак за прелазак од прве етапе револуције на другу етапу која ће дати власт пролетаријату и сиромашном сељаштву; да су совјети једини могући облик револуционарне власти, те је непосредни задатак бољшевика да систематски и стрпљиво објашњавају масама неопходност да сва власт пређе у њихове руке. Лењин је у тезама тражио укидање војске и полиције, и њихово замењивање наоружаним народом, конфискацију великих поседа и национализацију целокупне земље, сједињавање свих банака у једну националну банку под контролом совјета и успостављање контроле над целокупном производњом и расподелом.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]